• Tweet

• Tweet

ATINA – Premijer Grčke Lukas Papadimos pozvao je danas sindikalne lidere da hitno prihvate dalje smanjenje troškova rada i upozorio da bi, u suprotnom, međunarodni zajmovi za spasavanje mogli da presuše, što bi gurnulo zemlju u “nekontrolisani bankrot” u martu.

Papadimos je upozorio da će odluke koje budu donete u sledećih nekoliko sedmica , pre sredine januara kada u Atinu treba da stignu međuanrodni inspektori, poznati kao trojka, odrediti da li će zemlja zadržati evro ili će vratiti drahmu koja je do 2002. bila grčka valuta, prenela je agencija AP.

Grčka opstaje zahvaljujući paketu za spasavanje od 110 milijardi evra koji su joj u maju 2010. odobrili Evropska unija i Međunarodni monetarni fond. Atina je u zamenu za tu pomoć uvela stroge mere štednje, a u toku su pregovori o finalizovanju detalja drugog međunarodnog paketa od 130 milijardi evra (169 milijardi dolara).

MINIMALAC 750 EVRA

Papadimos je danas, međutim, rekao da su kreditori Grčke ponovo pozvali na reviziju “niza” pitanja vezanih za tržište rada, uključujući minimalne plate koje sada iznose svega nešto više od 750 evra mesečno.

“Ukoliko ne učinimo neophodna prilagođavanja, sigurno ne možemo očekivati da ostale članice EU i međunarodne organizacije nastave da finansiraju zemlju koja se ne prilagođava realnosti i ne rešava svoje probleme”, ukazao je Papadimos.

“Bez sporazuma sa trojkom i novog finansiranja Grčka se suočava sa opasnošću od nekontrolisanog bankrota u martu”, upozorio je Papadimos sindikalne lidere i predstavnike poslodavaca.

“Ukoliko želimo da sačuvamo naše najznačajnije dostignuće – učešće u evru i izbegnemo ogromnu vertikalnu devalvaciju prihoda do koje bi doveli nekontrolisani bankrot i izlazak iz evrozone, moramo da prihvatimo kratkoročno smanjenje prihoda”, ukazao je Papadimos.

Premijer je podsetio da trojka zahteva preispitivanje troškova rada kako bi se povećala oslabljena konkurentnost i smanjila visoka nezaposlenost i upozorio da zemlja neće dobiti sledeću tranšu međunarodnog zajma za spasavanje koja je od vitalnog značaja ukoliko ne budu preduzete značajne mere.

Vlada je do sada odbacivala takve pozive u strahovanju da bi to imalo veliki uticaj na nezaposlenost u vreme kada je već bez posla blizu 900.000 Grka.

“S početkom 2012. ulazimo u najkritičniji period za grčku ekonomiju. Sledećih nekoliko nedelja biće od izuzetno velikog značaja”, rekao je premijer Grčke i dodao da “sutra rizikujemo da ostanemo bez ičega”.

Vodeći grčki sindikat u privatnom sektoru GSEE je ranije danas odbacio pozive za smanjenje troškova rada i insistiro na tome da se poslodavci pridržavaju važećih sporazuma o platama.

Grčka je uzela prvu pomoć za spasavanje nakon što je vrtoglavi rast njenih troškova pozajmljivanja blokirao njen pristup tržištima novca. Socijalistička vlada te zemlje je tada skresala penzije i plate i u više navrata podizala poreze.

Drugi paket za spasavanje je dogovoren u oktobru pošto je postalo jasno da prvi paket zajmova neće biti dovoljan. U okviru tog sporazuma je takođe predviđeno da privatni kreditori otpišu 100 milijardi evra duga kako bi se uspostavila njegova održivost. Dug Grčke je u 2011. pemašio 160 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a otpisom 100 milijardi evra bio bi smanjen na oko 120 odsto BDP do 2020.

Grčka je iz prvog zajma EU/MMF od 110 milijardi evra do sada dobila 73 milijarde evra.

Euro ili Drahma grčka kriza Papadimos povratak na Drahmu Premijer Grčke Lukas Papadimos

Komentari čitalaca