U centralnoj Srbiji izašlo je 10, 92 odsto birača, u Vojvodini 11,11. Što se tiče izlaznosti po većim gradovima, u Beogradu je glasalo 10.59 odsto, u Novom Sadu 10,36, u Nišu 8,62. U Kragujevcu je izašlo 10, 97 odsto birača, a u Čačku 11.15 odsto građana sa pravom glasa.

Iz RIK-a je saopšteno da nema evidentiranih problema, a da će se informacije o izlaznosti na Kosovu znati nešto kasnije.

Analitičar tržišta Mark Sju kaže za britansku agenciju da najava RIM-a da do jeseni neće izaći sa novim modelima Blekberi 10, može samo da znači dalji sunovrat za kompaniju.

Na zahtevnom tržištu smatrfon mobilnih uređaja, pored RIM-a, pad već beleže i Nokija, Motorila, Soni i LG, dok sve veći deo tržišta preuzimaju Samsung i Epl.

RIM je u poslednjem tromesečju 2011. godine držao 8,8 odsto tržišta, što je pad od 5,8 odsto u odnosu na isti period 2010. godine, kada je kanadska kompanija imala solidnih 14,6 odsto.

Inače, kako su nedavno pisali američki mediji, ti nekada popularni telefoni svoje poslednje utočište imaju u vašingtonskoj administraciji, jer spora birokratija na federalnom nivou još nije odlučila da ih zameni modernijim mobilnim uređajima kao što su “ajfon” i “android” telefoni.

Prema navodima ovog magazina, NATO se dve sedmice uoči izbora u Srbiji pribojava da bi moglo da dodje do nove eskalacije na severu Kosova, a Berlin je već odgovorio pozitivno na zahtev Alijanse.

Nemačka na Kosovo šalje 550 vojnika iz sastava rezervnih operativnih snaga (ORF), a kao pojačanje će na Kosovo otići i oko 150 pripadnika austrijske vojske.

Operativna komanda Bundesvera u Potsdamu večeras je, piše “Špiegel”, “grupu odabranih saveznih poslanika” obavestila o tome da je Berlin pozitivno odgovorio na zahtev NATO za slanje dodatnih trupa u sastav KFOR-a.

Nemački pripadnici ORF-a su pre samo nekoliko nedelja postepeno povučeni sa Kosova, gde su bili premešteni u avgustu prošle godine.

Kako je danas najavljeno, od 1. maja oni će se ponovo naći u sastavu KFOR-a. Kontingent se sastoji iz jedne odbrambene jedinice za zaštitu od atomskog, biološkog i hemijskog oružja i artiljerijskog bataljona.

Operativna komanda u Potsdamu je, kako prenosi “Špiegl”, procenila da “zbog trenutno nepomirljivih pozicija Srbije i Kosova o organizovanju
izbora i zbog već nestabilne situacije na severu Kosova postoji opasnost od eskalacije” kao i da “postoji znatna opasnost sukoba” za čitavo Kosovo.

Na Kosovu je trenutno stacionirano oko 5.800 vojnika, od toga 1.300 pripadnika nemačkih oružanih snaga. Nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer (Thomas de Maiziere) je u februaru situaciju na Kosovu ocenio kao složenu i trenutno nezamislivim nazvao moguće smanjenje broja vojnika KFOR-a.

Nikola Narandžić (22), sin kontroverznog surčinskog biznismena Milana Narandžića Limuna, uhvaćen je pre nekoliko dana kako vozi 280 kilometara na sat, tri kilometra ispred naplatne rampe u Staroj Pazovi! Nikolu su saobraćajci snimili radarom dok je upravljao „poršeom“.

Kako saznajemo, Narandžić nije osporio da je vozio toliko brzo, čak je sam priznao da je na pojedinim delovima puta išao oko 300 kilometara na sat, ali je morao da uspori zbog naplatne rampe!

- Ponašao se vrlo ljubazno i kulturno. Rekao nam je odmah da mu je otac biznismen Milan Narandžić. Inače, on je državljanin i Srbije i Hrvatske – kaže naš sagovornik iz policije.

Nikola je na licu mesta platio 100.000 dinara kazne, a osim toga, kažnjen je i osmomesečnom zabranom vožnje. On je uhvaćen u okviru Međunarodne akcije kontrole saobraćaja, koja traje već sedam dana.

Racija koju je u četvrtak uveče izveo specijalni tim austrijske policije za borbu protiv imigranata u zamku Dragane Mirković ličila je na scene iz holivudskih akcionih blokbastera!

- Ne znam šta su oni pomislili kad smo upali u zamak. Neki su samo stajali uplašeni, neki su hteli da pobegnu, ali nisu uspeli. Bilo je već kasno i niko nije očekivao policiju. U ekipi su bili finansijski policajci, policija za strance, ali i obični policajci, za svaki slučaj. Nismo dolazili bez razloga – ispričao je jedan od učesnika policijske akcije za austrijske medije.

Oni su pred zamak, koji se trenutno renovira, stigli pod rotacionim svetlima i upali su unutra kao furija.

- Zatekli smo ljude koji borave u Austriji bez dozvole. U pitanju je bilo osam osoba iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Ilegalci su u najkraćem roku deportovani u svoje rodne zemlje, a svima je zabranjen ulazak u Austriju – rekao je izvor iz austrijske policije.

Anton Bjelić, suprug Dragane Mirković i njen menadžer, oglasio se u austrijskim medijima, dok je naša estradna zvezda ostala nema.

- Znam da su neki ljudi uhapšeni. Mi smo ove nedelje bili u inostranstvu. Nažalost, ne znam šta se tačno dogodilo, zapravo, o kojoj građevinskom podizvođaču je reč. U svakom slučaju, to nisu bili naši ljudi, mi sve radimo po propisima. Mnoge austrijske građevinske firme radile su na zamku i sve imaju uredne dozvole. Ja ne kontrolišem da li neka od njih zapošljava radnike na crno – naglasio je Bjelić.

Pejanović je sinoć hicima u glavu i grudi ubijen u vozilu marke “opel” neposredno nakon izlaska iz kafića “Kej largo”. Automobil se nalazio na parkingu u Jurija Gagarina ispred broja 219. Pejanović je izdahnuo na licu mesta, a policija intenzivno traga za počiniocima ovog ubistva.

Pejanović je od ranije poznat policiji kao narkodiler iz novobeogradskog klana Dejana Stojanovića Keke.

On je pripadao je grupi koja je osumnjičena da je 2006. godine pretila atentatom tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Draganu Jočiću i direktoru policije Miloradu Veljoviću.

Kekina grupa se dovodi i u vezu sa organizovanjem nereda u Đenovi 2001. godine na fudbalskoj utakmici Italija – Srbija, a spominju se i veze sa prodajom fudbalera iz najvećih srpskih klubova.

Takozvanu Kekinu grupu formirao je Stojanović, a uslov je bio da je pre prijema pojedinac morao imati izvršeno ubistvo ili bar pokušaj ubistva. Grupa je više godina bila u sukobu sa grupom pokojnog Stevana Jezdimirovića zvanog Jezda, a zbog primata za teritoriju Novog Beograda.

U tom sukobu koji je dugo trajao bilo je na obe strane više mrtvih i ranjenih.

Kekina grupa je bila poznata po ubistvima, pokušajima ubistava, silovanjima, razbojništvima, iznudama, a brojna dela koja su izvršili njeni članovi od sredine ’90-ih do 2001. godine navode se u Beloj knjizi MUP-a Srbije.

“Priznajem da sam to uradio, ali ne priznajem krivičnu odgovornost. Tvrdim da sam sve uradio u samoodbrani”, rekao je Brejvik u prepunoj sudnici u Oslu.

Brejvik, koji je prošle godine aktivirao bombu u centru Osla i ubio osam, a zatim usmrtio još 69 ljudi, uglavnom tinejdžera u kampu Radničke partije na ostrvu Utoja, rekao je i da ne priznaje autoritet norveškog suda.

Brejvik je na početku “suđenja veka”, kako ga nazivaju mediji, obučen u crno odelo uz osmeh sačekao da mu stražari skinu lisice, a zatim je salutirao desnom rukom sa stisnutom pesnicom. Nakon toga rukovao se sa tužiocima i sudskim službenicima i obratio sudiji.

Suđenje prati i zabrinutosti da bi Brejvik mogao da iskoristi postupak za izlaganje svojih radikalnih stavova. Odbrana je pripremila spisak od 29 svedoka, od islamista do ekstremnih desničara. Mediji navode da je plan da oni omoguće “Brejviku da iznese svoje poglede na svet”.

“Ne priznajem norveške sudove. Vi ste svoj mandat dobili od političkih partija koje podržavaju multikulturalnost. Ne priznajem autoritet ovog suda”, rekao je Brejvik, koji je dodao i da smatra da je suđenje “političko” jer je sudija dobar prijatelj sa bivšim ministrom pravde.

Tužilac je pročitao optužnicu i imena svih ubijenih i povređenih u napadu, navodeći sve detalje vezane za njihove povrede i masakr na Utoji. Čitanje spiska trajalo je više od sat vremena, a kako javljaju izveštači, Brejvik je sve slušao sa ledenim izrazom lica, bez ikakvih emocija.

Ipak Brejvik nije uspeo da zadrži emocije kada je pušten propagandni snimak koji je sam napravio, na šta se on rasplakao u sudnici.

Suđenje bi trebalo da traje 10 nedelja, a za krivična dela koja mu se stavljaju na teret preti mu zatvorska kazna u trajanju od najviše 21 godinu, koja naknadno može biti produžena.

Pošto je Brejvik priznao da je odgovoran za napade 22. jula, uz objašnjenje da su oni bili neophodni radi zaštite Norveške da je ne bi zauzeli muslimani, ključno je pitanje koje je ostalo neobjašnjeno – njegovo mentalno zdravlje, prenela je agencija AP.

Tridesettrogodišnji Norvežanin je u jednom ispitivanju proglašen mentalno obolelim, uz ocenu da je obavezno njegovo psihijatrijsko lečenje, ali na drugom je utvrđeno da je “mentalno kompetentan” da bude poslat u zatvor.

Agencija AP navodi da je na sudijama Okružnog suda u Oslu da odluče koja od tih dijagnoza je najverodostojnija. Jorid Nordelman, jedna od preživelih, rekla je za BBC da će sve vreme biti prisutna u sudnici.

“Ovo je istorijski datum za sve Norvežane. Nikada nismo imali ovakvo suđenje i ne znamo kako će teći. Tužioci su mi rekli da će uvodne reči biti užasne, tako da ljudima odmah bude jasno šta je on tamo uradio”, rekla je ona.

Suđenje prati više od 800 novinara. Delovi će biti prikazani na televiziji, ali je odlučeno da Brejvikovo svedočenje, koje bi trebalo da traje pet dana, bude zatvoreno za javnost.

“On žali samo zbog toga što nije išao još dalje. Teško je to razumeti, ali ovo govorim samo da pripremim javnost na njegovo svedočenje”, rekao je pre suđenja Brejvikov advokat Geir Lipeštad.

Brejvik bi mogao da do kraja života bude u zatvoru

U javnosti se mnogo polemisalo o kazni koja može biti izrečena Brejviku, jer mnogi smatraju da zatvorska kazna u trajanju od 21 godine nije primerena za ovakav zločin. Ipak, postoji mogućnost da kazna bude produžena, što znači da bi Brejvik mogao da do kraja života bude iza rešetaka.

U Norveškoj ne postoji doživotna zatvorska kazna, a kriminalci mogu biti osuđeni na maksimalno 21 godinu zatvora. Iako postoji mogućnost za njeno produženje, slučaj da neko bude zatvoren duže od toga nije zabeležen od donošenja nove regulative 2002. godine. Samo mali procenat osuđenih provede u zatvoru duže od 14 godina, dok većina može da traži uslovnu slobodu već posle sedam godina.

Međutim, postoji mogućnost da Brejvik bude i duže iza rešetaka, ako mu bude određena kazna koju Norvežani nazivaju “forvaring”.

U tom slučaju osuđenici nemaju pravo da traže uslovnu slobodu dok ne istekne deset godina kazne, a kada odsluže punu kaznu idu na procenu kod stručnjaka. Ako se ustanovi da je optuženi i dalje opasan po društvo, kazna može biti produžena na dodatnih pet godina, do sledeće procene. To omogućava da najgori zločinci mogu biti doživotno zatvoreni.

Snimak je objavio albanski Top Čenel. Kadrovi u napravljeni na putu koji vodi u njihovo selo na teritoriji opštine Leposavić.”Zaista je frapantno da celokupna međunarodna zajednica, pripadnici KFOR-a i ostali ćute i ohrabruju šiptarske civile da noseći oružje u prisustvu poljskog KFOR-a nesmetano se kreću po severnom Kosovu i Metohiji, kaže se u saopštenju koje potpisuje uredništvo „Srbi Na Okup”.

Da li je reč o provokacijama kojima se žele izazvati Srbi na reakciju.

Oni su zatražili da se utvrdi odgovornost za smrt trudnice i njene bebe.

Natalija Arsić umrla je u petak, 13. aprila, u Kliničko-bolničkom centru u Kragujevcu, a istražni sudija Višeg suda u Jagodini naložio je obdukciju njenog tela kojom bi trebalo da bude utvrđen uzrok smrti.

Ona je prošlog petka, 6. aprila, primljena u Opštu bolnicu u Jagodini pošto se žalila na glavobolju, bolove u stomaku i mučninu.

“Nataliji je u petak ukazana trenutna pomoć, imala je visok pritisak, dali su joj infuziju i rekli da joj je krenuo pesak iz bubrega i vratili je kući.

Međutim, bolovi i povraćanje se nastavljaju i porodica je vraća u bolnicu. U toku noći joj se stanje pogoršalo, pala je u komu i lekari su je poslali u Kragujevac”, rekla je agenciji Beta rođaka pokojnice Svetlana Timić.

Natalija Arsić je u komi bila nedelju dana i umrla je u petak, 13. aprila u bolnici u Kragujevcu.

“Beba je umrla dva, tri dana pošto je Natalija pala u komu. Doktor u Kragujevcu nam je rekao da je Natalija umrla od jakog moždanog udara”, rekla je Svetlana Timić.

Porodica je navela da je Natalija bila zdrava i da nikakve tegobe nije imala do prošlog petka, kada joj je pozlilo.

Okupljeni prijatelji, rođaci i ljudi koji su imali slične probleme zatražili su “istinu i pravdu” i da se slučaj ispita, kako se slični slučajevi ne bi ponovili.

Direktor Opšte bolnice u Jagodini Darko Miletić izrazio je saučešće porodici Natalije Arsić.

“Nakon obdukcije koju je uradio policijski patolog i nakon zvanične dostave nalaza videćemo šta ćemo da preduzmemo”, rekao je Miletić.

Dodao je da je sproveden unutrasnji nadzor kvaliteta rada lekara i formirana komisija koja će ispitati sve događaje od prijema pacijentkinje u jagodinsku bolnicu do njenog uputa u Kragujevac.

Natalija Arsić, koja ima trogodišnju ćerku, sahranjena je danas na jagodinskom groblju.