• Tweet

• Tweet

Beograd – Nemačka kancelarka Angela Merkel, kao jedno od mogućih rešenja za kosovsko pitanje, predložila zvaničnicima u Beogradu federalizaciju Kosova, kao u Nemačkoj.

Kako su rekli neki od prisutnih na ručku, koji je predsednik Boris Tadić priredio za gošću iz Berlina prilikom njene posete Beogradu 23. avgusta, Merkelova je navela svojim sagovornicima neke od, prema njenom mišljenju, realističnih opcija za Kosovo, među kojima svaka podrazumeva nezavisnost te teritorije, piše “Danas”.

Jedno od njih je i federalno uređenje Kosova po uzoru na Saveznu Republiku Nemačku, što bi, smatra kancelarka, moglo da odgovara Srbima na severu Kosova, kao i Srbiji.

Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, objašnjava da je 16 nemačkih pokrajina izuzetno samostalno u praktično svim domenima osim u oblstima spoljnih poslova, finansija i vojske, i da uz to postoje i samostalni gradovi poput Berlina i Hamburga.

Pribićević nije želeo da komentariše da li bi federalizacija bila primenjiva na Kosovu, jer je to samo jedan od modela za moguće rešenje kosovskog pitanja. „Nemam nikakvu informaciju da je Merkelova to rekla. Koliko je meni poznato, Nemačka je do sada kroz Išingerov plan predlagala takozvani model dve Nemačke. Koliko znam, Angela Merkel je govorila o nekom kreativnom rešenju“, navodi Pribićević.

Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je medijima da je Merkelova na ručku kod Tadića rekla: „Zašto Kosovo ne bi bilo i federacija?“ i dodao da je to „interesantna tema koju niko dosad nije pominjao“.

Dušan Janjić, politički analitičar, ističe da strani državnici kada borave u Srbiji navedu primer kako su oni nešto uradili, „pa nas savetuju da i mi slično postupimo“.

„To bih shvatio kao potpuno neprimenjivu poruku i ne verujem da je Merkelova išla baš u toliku stupidariju. Nemačka ima takozvane države koje vekovima postoje i koje su tako konstituisane. I pored postojanja tih država, to je centralizovana zemlja, koja ima par desetina miliona stanovnika. Kosovo ima dva miliona stanovnika. Prema savremenom evropskom standardu, jedna regija ima oko dva miliona stanovnika, što znači da Kosovo teško da može da bude dodatno regionalizovano. S druge strane, ne postoji primer države koja je federalizovana, a da u njoj 98 odsto ljudi čini jedna nacionalnost“, ocenjuje Janjić.

On dodaje da „nije vreme da sada učimo o Tirolu“ i da smo toga „mogli da se igramo 1992. i 1993. godine“. „Zamenik premijera Dačić bi mogao da se raspita šta je rađeno u doba Nebojše Čovića. Zaista nema potrebe da se ovi u vladi ponašaju kao đaci u prvom razredu, koji kad god čuju od nekoga novu lekciju, oni misle da je to najbolje rešenje. U vladi postoji dokument koji se zove Decentralizacija Kosova, koji je predvideo i oblike etničke samouprave Srba i decentralizaciju. Mislim da je to maksimum maksimuma koji se može dobiti. Što god ministri budu kasnije čitali od onog što imaju u svojim fiokama, to će sve manje imati šanse da bilo šta dobiju“, zaključuje Dušan Janjić.

Rada Trajković, poslanica Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova, ističe da poštuje stavove svih država, posebno Nemačke, jer je ta zemlja, uz Francusku, oslonac Evropske unije. „Volela bih da je kancelarka Merkel promovisala to rešenje za kosovsko pitanje, ali tako nešto nije ponuđeno iz EU, niti je bilo najava da je napravljen kompromis s Vašingtonom u vezi s tim“, navodi Trajkovićeva.

Trajkovićeva ukazuje na to da su „neozbiljna prepričavanja“ Ivice Dačića i dodaje da je postalo „dosadno“ to što lider SPS stalno nudi različita rešenja za Kosovo, „više u predizborne svrhe nego suštinski“.

Ideja Merkelove neprihvatljiva za Srbiju

Ideja o Kosovu kao federaciji, koju je, kako tvrdi vicepremijer Ivica Dačić, nemačka kancelarka Angela Merkel lansirala prilikom posete Beogradu, neprihvatljiva je za Srbiju ako podrazumeva nezavisnost KiM i kršenje Ustava.

Šef diplomatije Vuk Jeremić u četvrtak je oštro poručio da se svako buduće rešenje za Kosovo isključivo mora tražiti samo u okviru Ustava i Rezolucije 1244 SB UN.

Ministar za KiM Goran Bogdanović kaže da treba razmotriti sve ideje o izlasku iz kosovske krize, ali da nije siguran da je model federalizacije primenjiv:

Trebalo bi odmeriti sva ”za” i ”protiv” takvog rešenja, kakav konkretan model bi bio primenjen, koje sve nadležnosti i koliku autonomiju bi imale buduće federalne jedinice. I, naravno, da li bi sve to bilo u skladu sa Ustavom i našim zakonima.

Za prof. Predraga Simića otvaranje priče o federaciji ili konfederaciji KiM mogao bi da bude veliki problem, jer bi to vodilo priznavanju Kosova od strane Beograda, što nije na dnevnom redu.

Vodeće zemlje EU, međutim, ubrzano pokušavaju da pronađu izlaznu strategiju za problem KiM. Evropski zvaničnici sve otvorenije šalju signale o održavanju međunarodne konferencije, neke vrste ”kosovskog Dejtona” na kojem bi se razmotrile različite opcije, pa i ona o federalizaciji.

Nemački stručnjak Franc Šausberger, predsednik Instituta evropskih regiona, poručuje da bi termin ”federalizacija” u kosovskom slučaju mogao da znači podelu na regione ili pokrajine:

„Primera u Evropi za to ima mnogo, u Austriji, Nemačkoj… Pa, i u samoj Srbiji bi se mogao pronaći adekvatan model, a to je Vojvodina. Kosovski regioni ili pokrajine imali bi svoj parlament, institucije, budžet, široku autonomiju.“

Ratko Marković, profesor ustavnog prava, objašnjava da bi federalizacija predstavljala stvaranje posebnih jedinica na nezavisnom Kosovu:

„Srbija, dakle, ne bi mogla da ne prekrši Ustav, a da prizna federalizovano Kosovo. Sa druge strane, pokazalo se da takve federacije po čisto etničkim principima nisu dugog roka i praktično su se sve u Evropi raspale“ , smatra Marković.

angela merkel kosovo federacija

Komentari čitalaca